Računari i Milka čokolade
Napisao: Bak | December 17, 2007
Započeo bih ovaj tekst citatom iz poznate pesme Miroslava Antića :
Stvarno umem, svašta umem, samo jedno ne razumem
A tekst bi izgledao ovako:
U poplavi ponude računara i računarske opreme u ovo prednovogodišnje vreme, možete u prodavnicama i oglasima pronaći - svašta. Neverovatno niske cene, mobilni telefoni na poklon, slatkorečivi glas sa druge strane telefona koji vam može u određenom trenutku, obećati sve, samo su načini da vam se, po bilo koju cenu, proda njihov proizvod. Iskustva koja imate (na kraju, ipak, gotovo svi završite u nekom od servisa) sasvim su različita : Od prezadovoljnih do razočaranih. Šta je tu je ! Posle kupovine nema kajanja. Možda mislite da možete da vratite proizvod ako niste zadovoljni njegovom funkcionalnošću, ako se razočarate prilokom pokretanje prve iole zahtevnije igrice, ako vam ne funkcioniše fax modem, zvučna kartica ili nešto tome slično? Pokušajte.
Na vama je da odlučite kako, kada i gde ćete potrošiti vaš novac ali me čudi da u vreme kada se taj isti novac tako teško zarađuje pristajete na to da ga, tako lako, potrošite na nepoznatom mestu, kupujući na neviđeno!! Imate ponudu koja vam izgleda primamljivo? Šta jedan deo kupaca ( i to ogroman) prvo uradi? Naravno, odmah kupi. Možda nama koji se bavimo računarima malo više i malo duže od ostalog sveta izgleda nelogično ali tako je : Većina još uvek veruje da su našminkane lepotice sa naslovnih strana erotskih časopisa zaista, i u prirodi, baš tako raskošne, veruje da su plastične igrarije poput usisivača, isparivača, rendisaljki i seckalica i ostalih tričarija zaista onako moćne kako na televiziji to izgleda. Kada vam na kućnu adresu stigne mali, plastični zamotuljak, obično razočarenje nije malo. Većina veruje, posmatrajući kako u raznim TV shopovima vešti žongleri seckaju ili farbaju, da će im i samima to poći za rukom samo da se domognu tog uređaja. Verujem da većina veruje da postoji Godzila, sirene, Kiklop samo su tako dobro skriveni da ih još ne možemo otkriti!! 
I sad onaj deo koji ne razumem : Zašto se većina ljudi ne raspita malo pre nego što uloži, relativno velike pare, u jednu neizvesnu investiciju. Zar nismo već više puta pokazali i dokazali da apelovanje na svest, savest i poštenje trgovaca i političara nije pametna rabota? Da se zadržimo na računarima : Zar nije pametnije sa papirićem u rukama, na kome je ispisana konfiguracija koju želite da nabavite, obiđete malo grad u kome živite, raspitate se kod svojih prodavaca, prodiskutujete sa nekim ko se malo razume u računare, pa tek onda odlučite gde ćete da pazarite? Svako danas, od prodavaca računarske opreme, isporučuje, montira, savetuje vas i to sve na vašoj kućnoj adresi. Šta mislite da radite ako se (pu pu ne daj Bože) taj računar pokvari? Zato sam, stvarno, začuđen da tako lako dajete novac “na neviđeno”
Mi, u Bak Comp, servisu i radnji imamo u ponudi odlične računare za, samo, 14 999 dinara. Kućište, tastatura, miš, zvučnici, fax modem, DVD rezač… Sve to na vašoj kućnoj adresi. Komponente koje su ugrađene u taj računar… ali navratite do nas, objasnićemo vam sve - detaljno. Mi smo grupa sposobnih, obrazovanih ljudi, koja 15 punih godina živi od računara i za računare.
MI UZ RAČUNARE NE DAJEMO MILKA ČOKOLADE
Topics: Ponuda | Nema komentara »
УКРОТИТЕ WINDOWS чин други
Napisao: Bak | November 25, 2007
Земља чуда
Истина је да смо сазнали како да обезбедимо податке са хард диска. Коначно, на основу продаје коју остварујемо ових месеци, видим да сви поседујете DVD резаче, из разговора чујем да своје податке, повремено, сместите на DVD или CD медијум, научили сте да на C партицију инсталирате само системски софтвер и основне програме јер вам је јасно да, у случају да се оперативни систем подиже поново, подаци који су на тој партицији смештени, у добром делу случајева, одлазе у неповрат. Остало је мало проблематично како обезбедити податке из Outlook-a који је, према мом сазнању, и даље најкоришћенији mail програм. Начини заштите података могу бити различити. Као и у свакодневном животу, свако мора изабрати онај који му највише одговара. Сва ваша електронска пошта налази се у фолдеру My Document који се налази испод Documents and Settings и ви можете сачувати све податке тако што на DVD или CD нарежете цео овај фолдер. Не изгледа баш као елегантно решење и подсећа ме на причу о једном мом пријатељу који је свуда по кући сејао пепео цигарете. Мада је увек имао пепељару пред собом, много му је једноставније било да пусти да пепео сам падне него да се напреже и протеже како би је дохватио. Једнога дана његова жена замоли нас двојицу, њихове пријатеље, да јој помогнемо да реши проблем. Најбрже и најјефтиније решење које смо пронашли је било да му, око, појаса уградимо камионску гуму расечену на пола и да цео постане велика, покретна, пепељара. Али обична гума не би имала довољну ширину и постојала би опасност да је пребаци уколико испружи руку. Зато смо пронашли гуму од данпера , прилагодили је и уградили га у њу :)) па сада и ви можете видети човека-пепељару који шета градом. Говорили су нам да то није најелегантније решење, да је требало консултовати стручњаке, говорили су и о заштити човековог права на пушење, али решење је дало изврсне резултате (а и онако се зна се да је немогуће свима угодити).
Тако је и са заштитом података. Дакле, испод фолдера Documents and Settings налаѕе се и ваши документи, слике, снимљени видео или аудио материјали, уколико нисте мењали default путање у многобројним апликацијама које то раде, али и ваша електронска пошта. Ако скинете цео фолдер гарант имате све обезбеђено али није сигурно да можете, сами, и да вратите све на своје место након нове инсталације оперативног система. Зато је боље да знате да се све примљене, послате, драфт итд поруке налаѕе на путањи :Documents and settings\ime_ulogovanog_korisnika\Loccal Setings\Application data\Identities. Ако нисте сигурни који је корисник улогован start->log off ће вам показати. Када се нађете у овом фолдеру појавиће се, један или више, фолдера чији је назив састављен од низа бројки и слова као што је {9741656D-F76B-4F2A-8410-40FEF148844B}, наставите даље у тај и сваки следећи који постоји испод њега. Највероватније ће последњи у низу бити Outlook Express и, коначно, низ датотека које имају екстензију .dbx и представљају ваше податке. ВАЖНО : уколико испод Documents and settings\ime_ulogovanog_korisnika немате Loccal Setings , изаберите опцију Tools->Folder Options->View и омогућите Show hidden files and folders, Apply, OK. Наведени фолдер је скривен и без овога неће бити видљив. У низу фајлова које видите, сваки има одговарајући назив у складу са тим који су подаци у њему. Inbox, Outbox, Sent Items, па то већ знате шта је, снимите на било које место на коме обезбеђујете податке. Осим тога треба обезбедити и све интернет адресе које имате. Поступак је овакав : Start->Programs->Accessories-> Addres Book. Видећете све адресе које се налаѕе у Оutlook-u. Изаберите File->Export-> Addres Book (WAB), доделите име датотеци у коју желите да сместите податке, па тако снимљену датотеку, командом Import, унесите после нове инсталације.
Податкe које сте снимили можете једноставно убацити копирањем на исту локацију, након нове инсталације. Обратите пажњу на то да, уколико има више корисника пријављених систему, поступак морате поновити ѕа сваког од њих – и приликом обезбеђења као и код враћања података јер се подаци за сваког појединог корисникa чувају на посебном месту.
Што се тиче пиксле-човека, сада га из милоште зовемо пик-чо :)), његова будућност може је да буде сјајна. Наиме, када је једно швајцарско удружење закључило је да листа 7 светких чуда, коју је саставио грчки филозоф Филон још у другом веку пре нове ере, више није релна, јер већина чуда не постоји, па је позвало јавност целе планете да, до краја 2006. године, изнесе предлоге како би саставили нову листу, ми смо предложили њега. Позвали смо, том приоликом, све вас да гласате за човека-пикслу како би наш град добио још једно чудо после свега што нам се у низу, годинама, догађа. Како овај предлог није прошао ни први круг пик-чо је остао да чека неку бољу прилику.
Topics: Saveti | Nema komentara »
УКРОТИТЕ WINDOWS чин први
Napisao: Bak | October 29, 2007
У принципу, каже стари виц, постоје 10 врсте људи: они који разумеју и они који не разумеју бинарне бројеве. Није обавезно знати. Кажем, постоји 10 начина на које се поправљају рачунари: начин људи који знају и оних који не знају бинарне бројеве. Ни један од њих није лак али је карактеристика другог да га знају они први, а карактеристика првог је да није познат другима. Пошто је овај други начин једноставнији и распрострањенији одлучио сам се да пре препоручим њега без обзира на тој којој ви групи припадате.
Ако вам савети укућана и пријатеља нису помогли да се решите главобоље коју имате са вашим windows оперативним системом, остаје вам само да урадите репарацију или нову инсталацију. Сигурно је лакше, брже и једноставније репарирати постојећи систем јер на тај начин задржавате и све инсталиране програме. Нова инсталација подразумева губљење тих програма тако да цео поступак може да потраје више сати под условом да имате при руци све што вам је потребно. Наравно, све док се систем подиже, како год да нестабилно ради, постоји могућност да га поправите неком алатком самог windowsa али ако неће да се стартује ни у safe моду, не остаје ништа друго него да убаците инсталациони диск, подесите у биосу подизање система са CD уређаја и - кренете.
Када почне подизање система са CD-а сечекајте да се учитају драјвери који се стандардно користе за инсталацију. Уколико имате IDE хард диск, до тога ће доћи за пар минута, а када вас пита да ли желите нову инсталацију или репарацију постојећег система одговорите као да желите да инсталирате нов систем. Након тога почеће провера којом се утврђује да ли постоји већ инсталиран неки оперативни систем на вашем рачунару. Уколико буде препознат ситем и уколико је репарација могућа, на овом месту ће вам бити поново понуђено да изаберете какву инсталацију желите. Сада се одлучите за прву опцију, reparaciju притиском на тастер R, сачекајте 30 так минута да прође цео процес, а након последњег рестартовања сви подаци ће бити на својим местима и ништа више нећете морати да инсталирате. Уколико вам на том месту не понуди репарацију значи да није правилно препознат претходно инсталирани систем, да фале поједине компоненте и да није могуће урадити ништа друго осим комплетно нове инсталације. И ту ће бити постављено питање да ли да обрише стару и уради нову инсталацију у истом фолдеру или, по жељи, можете одабрати и неки други. Даљи поступак је потпуно исти. Уколико се одлучите за форматирање диска пре инсталације, сви подаци, са тог дела диска, са те партиције (најчешће C) биће неповратно изгубљени. Ако изаберете инсталацију без форматирања диска, све оно што није у фолдерима WINDOWS, Document and Settings i Program files остаће и даље на истом месту на коме се и налазило. Оно што се налази испод горе споменутих фолдера биће преписано новим подацима.
Уколико имате S-ATA хард диск, можда он неће бити препознат приликом подизања система уколико на самом почетку, притиском на тастер F6, не кажете да желите да инсталирате додатне драјвере за S-ATA контролере јер се они не учитавају по дифолту. Ако спадате у ону групу која је једном заувек рекла збогом флопи драјву, мораћете да се сналазите и позајмљујете флопи јер се драјвери за контролер налазе на дискети. Ако немате дискету са драјверима за S-ATA контролер, потражите CD ваше матичне плоче – налазе се на њему. Онда их ископирајте на флопи и пријавите драјвере који ће омогућити да ваш диск буде правилно препознат. Ако немате ни CD матичне плоче, шта да вам кажем: код Моше Пијаде бр. 92 у Сервис „БАК“ ми имамо све што је потребно.
Topics: Saveti | Nema komentara »
Гледајте (се) бесплатно на телевизији
Napisao: Bak | October 20, 2007
Таман је прошло лето, вратили сте се са одмора и донели гомилу фотографија и видео материјала, тачно је да можете да их одгледате на свом монитору, али то није доживљај као кад вам дођу комшије па их лепо, комотно, посадите испред телевизора и поносно показујете где сте све били и шта сте све видели, а још је то само део свега онога што сте доживели. Не, не преносим никакво туђе искуство. Да би ово било могуће неопходно вам је да „доведете“ слику са рачунара на ТВ пријемник.
Повезивање компјутера и телевизора не мора бити нека велика мудрост али од тога може испасти читава филозофија. Основне ствари које морате знати јесу : конфигурација ваше графичке картице и изглед прикључака на телевизијском пријемнику. Наиме, постоји неколико типова прикључака који се међусобно разликују по облику : SCART, чинч или S-VHS. Морате знати да ли до ТВ пријемника желите довести и слику и звук или ће се користити звук са рачунара, уколико се налаѕи у близини телевизора. Ако повезујете и слику и звук потребна су два кабла (обично спојена зеједно). Логично, један иде са графичке картице, а други са звучне. Зато, на страни рачунара, морате имати два прикључна конектора : за звук који је, у највећем броју случајева, мала стерео банана и иде у звучну картицу и за слику, који је или чинч или S-VHS и прикључује се на графичку картицу. Прикључак на графичкој картици је слободан јер се у друге сврхе не може користити, али на музичкој је вероватно заузет – звучницима. Ако не желите да истовремено имате звук и на рачунару и на ТВ пријемнику, једноставно искључите звучнике и прикључите кабл. Ако вам је звук потребан на оба места, мораћете да набавите разделник који се укључује у звучну а у њега иду и кабл и звучници. Мала направа, једноставне израде, без које нема звука на оба уређаја.
С друге стране, имате телевизијски пријемник који на себи има, такође, неколико врста прикључака. Онај, на који је прикључена антена се не користи за повезивање са компjутером. Негде са задње стране, код старијих телевизора, или са бочне, код нових, видећете прикључке који изгледају или као црни, четвртасти, правоугаоник са мноштвом ситних прореза у које се убада конектор (SCART), или као три округла отвора, по правилу жуте, беле и црвене боје (чинч) у које се прикључује кабл који долази из рачунара. Код нових ТВ уређаја, поред ових прикључака, постоји и S-VHS који је идентичан, изгледом и функционалношћу, исто таквом на графичкој картици рачунара. Округлог је облика са четири или шест игличастих прикључака. Користи се само једна врста прикључка са сваке стране. Произвољно одлучите коју желите, функционално је сасвим свеједно, по цени је SCART нешто скупљи, и крените у набавку кабла. Где? Зна се : Сервис „БАК“. Израђујемо све врсте каблова за повезивање рачунара, дигиталних камера, интернета. Потребно је да одредите дужину кабла која вам је потребна и да знате податке које сте „снимили“ са ваших уређаја. Мада, практично, развојем технологије, сигнал од рачунара до телевизијског пријемника може да се пренесе и на неколико десетина метара без значајнијих губитака, потрудите се да, ипак, дужина кабла буде што мања. Десет метара, максимално, је наша препорука. Квалитет компоненти је друга категорија. Тешко да можете, на лицу места, проверити какав је квалитет кабла који купујете, јер они сви изгледају слично, а изглед може, а не мора, да значи ништа. Знате за ону причу : Примио учитељ ново одељење, прваци, поседали у клупе и он се упознаје с њима. Те, ти си овај, ти си онај, теби знам стрица, а како се ти зовеш, док не примети, негде у претпоследњој клупи, два малишана, стиснута један уз другог, па и њих прозва : „А ви сте – близанци“ упита. „Не, ми смо комшије“ одговори један од њих. Елем, то што вама изгледа – не мора да значи. Дакле, купујте на провереним местима то је најбоља гаранција квалитета. Осим квалитета кабла потребно је одабрати и квалитетне конекторе, мада ће, уколико су добро урађени, и они слабији функционисати сасвим пристојно. За веће дужине тражите металне конекторе.
Донели сте кабал кући, повезали сте један и други крај у одговарајуће конекторе, укључили сте оба уређаја и – на ТВ пријемнију нема слике, нама тона. То је сигуран знак да сте лакши део посла урадили. Тежи део представља подешавање, са свим својим варијантама. Запамтите да на ТВ-у треба само да урадите пребацивање на AV (аудио видео улаз што значи да телевизор прима сигнале са скарта или чинча а не са антенског кабла). Сва остала подешавања раде се на рачунару и донекле се разликују за поједине видео картице. Основа је : десни клик, Propertis->Settings->Advanced-> даље на подешавање које подразумева Clone и подешавање ТВ система на PAL/B. Мало сналажљивости неће бити на одмет. Уколико имате интернет – прогуглајте мало неће шкодити. Или дођите…, шта да вам кажем када и сами знате.
Topics: Saveti | Nema komentara »
У ЗЕМЉЕ ЕУ БЕЗ ПАСОША!!
Napisao: Bak | October 13, 2007
И то одмах!! Без икаквог ограничења!! Наравно, потребно је, само, да имате интернет и да знате електронске адресе у појединим земљама ЕУ и - цео свет је ваш.
Наши стари, добри, купци рачунара из периода од пре неколико година, када техника и није била баш на оволиком нивоу развоја, имали су обичај да погрешно, или површно, прочитају информације које им рачунар нуди. Нарочито када се ради о енглеском језику за који баш и није било места у свим нашим главама. После : српског, хрватског, македонског, словеначког, босанско-херцеговачког и влашког језика учити још и енглески је било мало сувише за добар део популације. Зато се и дешавало да се password преводи као пасош (а и личи брате, прва три слова су иста ко да чита до краја те њихове куке) и да имамо питања која гласе : „Заборавио сам пасош, како беше…“ Е, ако и тај пасош не(маш)знаш, нема Европске Уније за тебе. Назад у земљу Србију. Уопше, тај password је чудна ствар. Ево баш ових дана сам сведок неке афере у којој се лозинке мењају током поподнева и викенда, како поједини корисници неби могли да користе рачунаре по доласку на посао. Колико то далеко може да иде и колико су се рачунари увукли у све сегменте наших живота, видео сам из расправе у којој је један од учесника уперио, високо уздигнуту, флеш меморију ка другом уз следеће речи . „Имам те у шаци!“
Прве комуникације између два удаљена рачунара више су личиле на научну фантастику него на ствраност. Да неко седи 300 километара далеко и да, путем модема, управља подацима са матичног рачунара – било је схваћено као чудо тих раних деведесетих. Имали смо обичај да многе послове завршавамо на тај начин, користећи програм PC Anywhere, како бисмо уштедели на километражи. Захтеви наших првих корисника су били од : „Не ради ми нумеричка тастатура“ до „Куца само мала (велика) слова“ Све остало је дошло касније. Када се бирало ко ће радити на рачунару обично су критеријуми били дужина радног стажа и познавање дактилографије. Па ви сада замислите како је то изгледало!! Чујем и данас како се хвале : „Ја то не знам ни да укључим“ или „Ја то не гасим онако, компликовано. Ја то из зида, ба!“ У то време, када су комуникације ишле брзином од, целих, 1200 Kbps, рад на удаљеном рачунару је био мукотрпан. Ем спора веза, ем концентрација није увек на висини, ем те ометају корисници који тамо, на другом крају, стално покушавају да уђу у програм. Контактираш са особом која ради у просторији у којој је сервер и стално јој скрећеш пажњу да у току твог рада неко улази у програм и омета рад на њему. На крају немаш избора него да наредиш : „Изађите сви док не завршим са поправком.“ Десило се да, убрзо после овог наређења, завршим посао и упорно зовем гласом оператера у сервер сали да му кажем како је готово и да могу да наставе да раде. Како се нико не јавља седам у аутомобил и одлазим директно код њих. Затичем их како стоје у ходнику и пуше (тада још није постојао овај нови закон о забрани пушења). „Што се не јављате на телефон, људи?“ „Јел’ си рекао да сви изађемо? Ко да се јави?“ Тако је стварана историја рачунарства у нашим крајевима. Актери су још ту, међу нама. Можда вама то, данас, изгледа неозбиљно али они су се стварно трудили из све снаге. Једнога дана дође , са врха, наређење да се уведу лозинке (шифре, пасворди, пасоши јел) у свим програмима и на свим рачунарима. Било је оних који су за лозинку давали своја имена, имена најближих и слично али и других који су препуштали машти на вољу. Са појавом windows-a могли су сами да се штите од уласка других у њихове програме. Као у сваком другом послу, увек постоје они који се понашају комотно, допуштајући свима у околини да знају њихову лозинку, и они други који се крију од знатижељних погледа, заклањају тастатуру телом, куцају брзо стално се осврћући да се увере да их неко не посматра. Као по правилу, они су увак изазивали знатижељу осталих који су се питали шта је то што крију у чаробној кутији, а што други не смеју да виде. И, као што то увек бива, увек се нађе неки радозналац да прати покрете оног ко је за тастатуром и да касније поносно саопшти како му је открио шифру. Од оваквих знатижељника windows штити тако што уместо унесених бројева и слова приказује звездице а корисници се штите како знају и умеју. Једном приликом колега и ја поправљамо рачунар који има шифру, корисник нам је рекао која је, и ми је при сваком ресетовању уносимо и контролишемо како рачунар ради. Случајни посетилац из канцеларије знатижељно баца погледе сваки пут каде се лозинка укуцава и ми се претварамо да је кријемо од њега. После неколико „прочитаних“ покушаја особа славодобитно устаје, хвата се за кваку да наусти просторију али и каже : „Знам вам лозинку.“ „Која је“ знатижељно упитах. „Седам звездица“ одговори и затвори врата. Ми попадасмо мртви.
Topics: Zanimljivosti | Nema komentara »
Mobilni sam, tim se dičim
Napisao: Bak | October 11, 2007
Jel koristite GPRS na mobilnom telefonu? Jel četujete preko mobilnog? Znate kako se to radi? Evo nekoliko kratkih uputstava.
Prvo)
Morate da otvorite besplatan nalog kod nekog provajdera. Najviše se koristi windows mesendžer. Nalog ćete dobiti tako što po otvaranju mesendžera kliknete na “Upišite se za nov nalog” (otprilike). Tamo ostavite par informacija, i dobićete nalog koji glasi ime_koje_ste_odabrali@hotmail.com
Drugo)
Podesite mobilni telefon za GPRS. Trebalo bi da pozovete operatera da vam ovu opciju omogući ukoliko to niste uradili. Nakon što vam operater omogući GPRS uslugu, ostaje da podesite telefon za pristup.
Treće)
Podešavanje telefona najlakše ćete odraditi tako šti izađete na internet, pa na sajtu vašeg operatera izaberete automatsko podešavanje, model telefona i potvrdite izbor. Nakon nekoliko sekundi dobićete poruku sa podešavanjima koja, kod nekih modela, automatski bude upisana a kod drugih je potrebno da potvrdite snimanje podešavanja u telefon.
Četvrto)
Izađite na internet i idite na sajt http://wap.tjat.com (postoje i druge mogućnosti ali mislim da je ovo najjednostavnije) Tamo izaberite MSN, upištite svoje korisničko ime i pass, snimite ih, da ne bi stalno ukucavali, i konektujete se.
Peto)
Možete podesiti svoj browser da internet pregledate sa slikama ili bez njih. Ako hoćete da vidite i slike prenos podataka će biti mnogo veći pa će i koštati više. Ako se odlučite za tekstualni mod možete ceo dan da provodite na internetu za 50 tak dinara. Cena prenosa podataka je 100 Kb za 4 dinara. Teksualni podaci su mali ali je slika ružnija bez slika
Šesto)
Pišite postove sa mobilnog telefona kada niste pri računaru.
Sedmo)
Administratore, daj jedno pivo za sve ove informacije, aman!!! Makar i toplo!!
Administrator nije čuo!! Zaspao je…..z….z…z….z…….z…….z
Topics: Saveti | 5 komentara »
CRT - на крају животног пута?
Napisao: Bak | October 8, 2007
Наравно, ради се о мониторима са катодном цеви, који постоје већ добрих 30-40 година и који, полако, губе битку са TFT/LCD/Plazma технологијом.
Да се подсетимо : CRT монитори добијају слику на катодној цеви. Она се исцртава изнутра млазом електрона, произведених електроником уређаја. Електрони погађају специјално припремљену површину која емитује слику. Технологије ту има доста, често спомињемо штетност зрачења оваквих монитора, али и телевизијских пријемника, која наступа као последица дејства високог напона генерисаног ради усмеравања електронског снопа. Тако смо дефинисали најмање потребно растојање за безбедно посматрање слике које се, отприлике, своди на : довољно велико да ништа не можеш да видиш. Квалитет саме слике је, развојем технологије, доведен на завидан ниво, постоји могућност гледања из свих углова, али су габарити (на првом месту), фрекфенција освежавања екрана која дефинише квалитет (треперење) слике, као и још неки фактори, достигнути развојем нових технологија. Настали су LCD/TFT и Plazma екрани. Plazma екрани функционишу на следећи начин : Између две стаклене плоче налази се онолико ћелија колико има пиксела (тачака) на слици која треба да се произведе. Свака од тих ћелија напуњена је фосфором различите боје (плаве, зелене и црвене). Веровали или не, под утицајем јако ниских напона долази до мини експлозија гаса који генерише ултраљубичасте зраке а они изазивају сјај слојева фосфора. Слична је технологија и код TFT/LCD технологије. Основна разлика је у томе што се, у овом случају, не користи фосфор него течни кристали. Основна предност ових екрана је величина, потрошња енергије и рад без зрачења. Највећи напон који се може наћи у једном TFT монитору је 220 волти, и он се одмах смањује на 5 и 12 волти потребних за рад транзистора. Значајно је смањена потрошња енергије оваквих уређаја. Када, први пут, поставите пред себе TFT монитор учиниће вам се да је слика већа него што је била на CRT монитору исте величине. И то јесте тако. Видљива површина монитора са катодном цеви и TFT монитора се разликују. Због саме конструкције цеви на, на пример 17“ мониторима, види се негде око 15“ (инча). Са TFT мониторима није тако па зато стварно добијате већу слику. Простор које ће се створити на столу убацивањем тањег и лакшег, а већег, монитора - изгледаће вам нестварно. Не брините: биће то само првих дана. Након тога и тај простор биће, поново, попуњен и све ће изгледати по старом. Приметићете, такође, да је замор ока, при дуготрајној употреби, мањи. Боје, контраст и осветљење ће бити различити него на старом монитору. Тешко да можете успети да их подесити тастерима који су на располагању на кућишту монитора. Препоручујем да користите софтверску подршку која се може пронаћи и која је, обично, саставни део прибора који се испоручује уз уређај. За кориснике струке графичког дизајна, и сличне струке, тешко да ће достигнути квалитет слике бити одговарајући. Нарочити ако се ради о јефтинијим мониторима. Они ће морати да сачекају још извесно време да одбаце своје старе 21“ мониторе.
Као да све ово није било довољно, почела је израда монитора у другачијим пропорцијама. Досадашњи монитори, али и телевизори, имали су однос 4:3 (четри према три) као однос ширине и висине екрана. Сада, у TFT I LCD технологији тај однос иде на 16:10 (шеснаест према десет). То значи да ће слика коју добијете на екрану бити истог квалитета али шира и реалнија. Такве мониторе препознаћете по неуобичајеном односу ширина висина. Изгледају мало необично на први поглед. Када их инсталирате, и ако још успете да покренете неку игру у том формату, видећете која је разлика. Играчи, пажња : Немојте куповати TFT мониторе који немају DVI улаз чак и ако немате на графичкој картици овај излаз. Променићете графичку картицу али ако монитор не подржава овај стандард нећете моћи да видите потпун квалитет графике. Купци нових телевизора, пажња : На прагу је појава HDTV стандарда. У ствари, већ се појавио. Колико ја знам, ни једна наша станица га не емитује, али на сателитима ради одавно. То је стандард који емитује слику у већој резолуцији од садашње тако да су видљиви и детаљи којих нема на обичној слици. Од 2010. године, емитоваће је сви. Зато размислите код куповине новог ТV пријемника. Погледајте да ли има натпис HD redy. Размислите о разлици у цени између оваквог и „обичног“ телевизора.
То би било све о новим технологијама. Ако су већ у вашем поседу желимо вам да уживате у њиховим предностима. Ако нису – набавите их што пре, а ако их имате а није вам јасно како да их подесите – свратите до нас. Ми смо увек на располагању..
Topics: Saveti | Nema komentara »
Независна, капиталистичка, политика windows-a ! ?
Napisao: Bak | September 29, 2007
Нестабилан рад рачунара, по природи ствари, најчешће потиче од софтвера. Након многобројних инсталација, па деинсталација, услед многобројности инсталираних програма, windows, врло често, побрка шта је чије и онда почне да води своју политику а ви имате као резултат нетабилан рад рачунара. Сви подаци, од тренутка инсталирања оперативног система до тренутка у коме се догађај одвија, уписани су у посебну базу, registry. Она се учитава сваки пут када се подиже систем . Што сте више инсталирали, па брисали, више ће података бити у овој бази, а што је она већа то је подизање система спорије. Сама структура ове базе ће бити објашњена у неком од следећих бројева, алати за чишћење такође, па ко воли да сам решава своје проблеме моћи ће и да интервенише на њој. Други оперативни системи (као Линукс) имају много боља решења у погледу отворености својих системских база за едитовање и прилагођавање потребама корисника. Док не дођу боља решења позабавимо се овим старим каква год да су. У суштини, оперативни систем windows је замишљен тако да уместо вас одради све оне мукотрпне ствари (инсталације, подешавања, дељења ресусрса…) за које је потребно доста знања и црначког рада и он то, морам признати, ради невероватно добро, али кад забрља и упадне у неку петљу неће вам помоћи свакодневне рутине које користите да га вратите у нормалу. Најједноставнији и најраспрострањенији начин решавања проблема је поновна инсталација, резултати су загарантовани уколико на систему немате програма које више нисте у могућности да једноставно набавите, али пре него што се упустите у то покушајте нешто из репертоара самог windows-a. Следећи текст односи на оперативни систем windows XP. Ако сте увели претпоставку да вам нешто није у реду са системским фајловима, можете покушати ово што следи.
У могућности сте да уђете у safe mode , где има доста ствари које можете поправити. Дакле, ако код подизања система држите притиснут тастер ctrl или f8 добићете мени из кога можете приступити safe modu. Доступна вам је могућност брисања, искључивања појединих опција, подешавања и слично, а није на одмет ни да запамтите шта је последње урађено на рачунару па је престао да ради нормално. Мало сналажења неће вам бити на одмет. Али уколико приметите да вам рачунар ради нестабилно, често се кочи, блокира у појединим програмима, ресетује се а установили сте да није у питању хардверски проблем, можете покушати да примените једну једноставну алатку самог windows-a која се зове System File Checker или скраћено sfc. Превод каже да проверава системске фајлове а у пракси је установљено да он то заиста и ради и да може да помогне у доста случајева. Стартује се са командног промпта, знате оно: start-run-cmd или Start- ALL Programs – Accessories –Command Prompt добићете црни квадрат на коме пише c:\>windows или нешто слично зависно од тога да ли сте ову опцију користили до сада или не. Беѕ обзира на то где се налазите на командном промпту откуцајте sfc /? ентер, и добићете хелп, односно синтаксу за употребу ове команде. Можете је прегледати али је ја, често, користим у облику : sfc /scannow што значи да одмах изврши проверу системских фајлова на вашем рачунару. Пазите да команда буде тачно откуцана (са размаком) иначе ће јавити да наредба није у реду. Отвориће се прозор који има наслов : Win File Protection и почеће провера. Сачекајте да одради посао. . Када буде завршио са провером тражиће системски диск са windows XP. Убаците га и сачекајте да узме податке који су му потребни. Након завршеног посла појавиће се поново командни промпт. Откуцате exit и он ће се вратити у windows поново а системски фајлови су поправљени. Уколико се, код убацивања диска, појави прозор ѕа инсталацију, једноставно изађите из тога . Ово све укупно може да потраје 20 – так минута. Да ли сте средили ствар знаћете у наредним минутима када подигнете и систем и видите да ли ради боље него пре овог захвата.
Уколико неће да се изврши команда sfc, значи де је део фајлова који се нормално инсталирају избрисан. Како и зашто то вероватно никада нећете открити.
Topics: Saveti | Nema komentara »
Проблем - Остатак света 6 : 0
Napisao: Bak | September 20, 2007
Неколико лаких, летњих, сигурносних савета
Било је лето, прошле 2006 године. У току је било стветско првенство у фудбалу на коме су наши репрезентативци отплесали свој чувени танго са репрезентацијом Аргентине. Као подесећање на тај тренутак ево чланка који је настао у том периоду.
Кажу, корисници рачунара се могу поделити у две групе: оне који су своје податке већ изгубили и оне који само што нису. Вируси, црви, тројанаци, аргентинци (УПС !! ови не, то су они што играју танго са нашом фудбалском репрезентацијом) и шта ти ја знам какве све караконџуле, део су свакодневног жаргона и стварност корисника интернета са крајњим циљем да поремете рад што већег броја рачунара , да стекну материјалну корист али често и без посебног разлога, из разоноде. До те мере је опасно да је тешко дати прави савет на питање: Како се заштитити? Када изађете на интернет постајете део јавне мреже, обичан број доступан и видљив сваком ко је, на исти начин, прикључен на ту мрежу. Невидљива опасност вреба на сваком клику мишем, скенирају вам рачунар, пишу по хард диску, узимају податке, а да ви тога нисте ни свесни. Као и код вируса HIV- а постоји само један сигуран начин заштите: апстиненција. Ако спадате у групу која не желите да се одрекне даљег коришћења рачунара, можда ће вам помоћи ових неколико савета који следе у наставку.
Смислите, или генеришите, што компликованију комбинацију бројки и слова која неће имати везе ни са каквом реалношћу и која ће изгледати, и бити, бесмислени низ знакова који чак ни ви, његов творац, не знате напамет нити га можете запамтити, а која ће представљати вашу лозинку за приступ интернету. Ако је лако препознатљива – оде уплаћено време. До пре неколико година, а верујем да је ситуација иста и данас, у фирмама које су увеле рачунаре у своје пословање и повезале их у мреже, у ситуацији када систем администратор мора да уђе у апликацију са лозинком особе чији рад жели да тестира, а човек је одсутан, шифра се откривала са три једноставна питања: година рођења деце, имена деце и датум запослења, постављена најближем сараднику дотичног. Код напреднијих корисника у обзир су долазиле и додатне комбинације као: прво+друго, друго+прво, друго+треће али то је већ била реткост. Интересантно да никада нисам имао случај да лозинка буде име брачног друга или година ступања у заједницу, нити комбинацију ова два податка. Шта ли то може да значи - не знам. Дакле, код избора лозинке користите комбинацију ознака на тастатури по неком редоследу. Употребљавајте, што више, специјалне знаке у комбинацији са словима ($%^&*.0<> итд) тако да лозинке изгледају овако “.0L%s*$<kP” или “~l#gr>/D^@” . Мораћете сами да одаберете неки распоред тастера који је само вама познат тако да саму лозинку и не памтите.
Прилоком сурфовања, неке интернет стране траже да оставите своје податке, обично интернет адресу коју они користе за израду својих статистика али се касније може користити и за слање различитих рекламних порука. Како су ти сајтови честа мета напада хакера сви прикупљени подаци могу доспети у погрешне руке а онда на вашу адресу почне да стиже нежељени материјал тзв. SPAM кога се врло тешко отарасити. Зато вам препоручујем да отворите једну или више адреса на сајтовима који то раде бесплатно (yahoo, hotmail) и да њу остављате у оваквим ситуацијама. Ако прекипи више је нећете користити.
Многе WEB презентације узимају податке са вашег рачунара путем cookie система. Cookie је мала датотека коју презентација креира на вашем диску и која се препознаје сваки пут када поново посетите презентацију. Информације се најчешће користе за прикупљање података о броју посетилаца презентације. Операција би требало да је безазлена али ако вам смета да неко пише по вашем рачунару без вашег знања, искључите coockie. У web browser-u пронађите опцију и чекирајте disable cookie. Ако вас интересује ко је све и шта до сада уписивао у вас рачунар на овај начин погледајте C:\Documents and Settings\ime korisnika\Cookies или пронађите све фолдере који се зову Cookies и прегледајте их. Немојте се изненадити ако вас поједине презентације, након искључења опције, не буду више примале на разгледање. Одлучите сами.
Анти вирус и анти SPAM заштиту можете остварити коришћењем различитог софтвера произведеног за те намене. Искуства су различита: од једних који су ефикасни али знатно успоравају рачунар до других који не успоравају рад али им је и база података мала. Идеалне заштите нема. Мораћете, с времена на време, „ручно“ да извршите проверу рачунара, понекад ће бити неопходна и нова инсталација оперативног система. Најбоље је да повремено промените и антивирусни програм који користите. Kaspersky антивирус има екстремно велику базу података али зна да успори рачунар до лудила. Nod32 је новији антивирусни програм који нема тако велику базу али је eкстремно брз. Zone alarm вам може прилично олакшати посао и спасити вас досадних pop up- ова и banner-a. Определите се и инсталирајте. То је све за ову прилику. Нема шест како је у наслову наведено? Не секирајте се - тек је прво полувреме. За сада не излазите без заштите или ћете, и ви, завршити на Обали Слоноваче.
Topics: Novosti | Nema komentara »
СИЛИКОНОМ против СИЛИЦИЈУМА, бре !
Napisao: Bak | September 15, 2007
Кажу да за време бомбардовања Србије и Црне Горе током 1999 године, НАТО обавештајне службе нису успеле да дешифрују само једну поруку ухваћену негде у околини Ниша: „ЕВЕ ГИ МИЗИ“. Колико ми порука, које су они послали, нисмо дешифровали - не знамо. Какве је то последице имало на крајњи исход сукоба - знамо. Какве су последице лошег превода са њиховог језика - видећемо.
Да није лако увек наћи одговарајућу реч приликом превођења са страног језика - није, али да нас лош превод може довести у заблуду сасвим је лако показати и на следећем примеру. Пре неколико месеци се запрепастих када спикер, на једној нашој телевизији, прочита, и остаде жив, да су на планети тој и тој откривени трагови СИЛИКОНА! То је сложено хемијског једињења чије би постојање, свакако, указивало и на постојање цивилизације на високом степену развоја али се у тренутку сетих да, у поплави непрецизних превода, аутор текста сигурно мисли на СИЛИЦИЈУМ - хемијски елемент, други по распрострањености у природи, одмах после кисеоника, најзначајнију компоненту за развој и функционисање рачунарских система. Наиме, од СИЛИЦИЈУМА се граде полупроводници који су основа конструкције сваког електронског кола или рачунарског чипа! Већ сам ранијих година приметио да се у свакодневном говору чује термин „СИЛИКОНСКА ДОЛИНА“ мислећи се на „Silicon Valley“ - СИЛИЦИЈУМСКУ ДОЛИНУ, надомак Сан Франциска, центар америчке компјутерске индустрије. Изгледа да се неко налази у тешкој заблуди. Ако нисте знали од СИЛИКОНА се не могу израђивати електронске компоненте. Он је данас, између осталог, познат по својој улози у корективним захватима естетске хирургије. О њему сви причају, неки га воле, други не али је његово присуство сваким даном све веће и уочљивије. Веће или уочљивије? Како било забуна је, вероватно, настала погрешним преводом са енглеског језика где silicon значи силицијум, a siliconе значи силикон. Другачије се пише, другачије изговара али ко је увек имао стрпљења да баш сваку рач прочита до краја - нарочито кадрови курсисти из периода почетка развоја компјутерске технологије. Да ли су данас сви они који своја схватања заснивају на јасним научним сазнањима - нема Бога да их убедиш у супротно, криви што, понекад, ствари виде на прави начин онако како им гласи име и презиме? Моје прве асоцијације на СИЛИКОНСКУ ДОЛИНУ су: XXX сајтови на интернету, Гранд шоу на Пинку, прометне улице у нашим великим градовима. Долине којима се сливају силикони. Међу корисницима рачунара има доста дилема око тога коме дати предност: силицијумским или силиконским творевинама данашњице. Учествујући у разним форумима на нету нисам никако могао да дођем до закључка ко је у предности. У једноме се сви слажу: сличности су велике.
Фанови силицијумских производа поручују: Можемо да натерамо наше љубимце да раде неограничено брзо ако имају откључани множилац фрекфенције (фактор чијим се повећањем повећава брзина рада рачунара па се, обично, он подиже до границе прегревања).
И радни такт силиконских производа се може подешавати произвољно јер је њима множилац откључан по default-u, што би се рекло - фабрички. Ако и није код нових производа увек га можеш или лично откључати или набавити полован код којих га је неко, пре тебе, сигурно откључао. Можеш се играти с њим до миле воље и лично та тестирати на прегревање, поручују други.
Да, али ми можемо да upgrad - ујемо (надоградимо) готово сваки део силицијумсјког уређаја, кажу први.
Знамо, поручују други, ево ваш другар Жика, толико се наложио на доградњу свог рачунара де је upgrad – овао и девојку па сад гура колица по граду, а лепо смо му говорили да не дира множилац!
И док се у расправама, нормално, свако држи своје стране у стварном животу најбоље је помирити силицијум и силиконе. Живети заједно, допуњавати једне другима, смирити страсти настале због, само једног, слова е. Ако и нисте најбоље разумели о чему се ради у претходном делу текста не секирајте се: још не користите рачунар довољно. Потражите помоћ своје деце они ће вам већ разјаснити о чему се ради. Можда вас и није брига шта се стварно налази у металним кутијама на нашим столовима из којих се чује тихо брујање без којих је живот постао незамислив. Није ни важно којим именима називамо поједине ствари ако сви тачно знамо на шта мислимо. Заборавите оног спикера са почетка текста. Он је, и онако, у наставку емисије изјавио: „Сутра ће бити паклено хладно“. Што би рекао Волтер: За човека који осећа - живот је трагедија, а за човека који мисли - комедија. Мислите што више.
Topics: Novosti | Nema komentara »
